Brodski dnevnik Tonka i Alen – Jebali smo ježa

Pratimo Tonku i Alena iz dana u dan na njihovom putovanju na Ultrinom katamaranu Hobie Cat Gataway po otocima.

 

31-07-2009

Isplovili po planu iz Ultrine škole jedrenja u Starigradu. Meni je bilo ovo prvo iskustvo na malome katamaranu. Tribalo nan je malo vrimena da se naviknemo na trim, raspored težine, manovru, okret u vitar. Katamaran nas je dočeka dobro pripremljen za razliku od nas koji smo se skroz razvidali na petnajestak vitra do punte Kabola. Od malo burdižavanja uvečer smo ćutili karakteristične bolove u vratu, kolinima, ramenima. Iznenadili smo se koliko mu malo vitra triba kad smo u totalnoj bonaci prid noć tražili misto di ćemo spavat. Tako smo dodatno vježbali manovre i balans. Drugi dan smo izgorili ka majmuni jer vitra nije bilo uopće. Radi ovoga pisanja i konekcije smo upirali doć do prvoga štekera i jedva izvukli živu glavu. Naime, plutali smo od 8 do 15h.Ronilačka nepromočiva borša Seatec koju nan je da Mislav Čalo iz svoje butige na Matejušku za sada je sačuvala tehniku. Moj poklon-neopren iz 7-bofora zadovoljava estetske i funkcionalne kriterije., Elvstomovo jedro sa Štambukovon karikaturon postiže efekte koje smo zamislili. Jedino šta su nan danas dvi vide sa jidra, u padanju skoro uletile u usta.Nismo se naspavali na trampulinu jer priprema za spavanje nije bila dobra. Alenu je lampadina upala u more pa smo u totalnome mraku zbrzdali posteju, ali noćas imamo popravni. Ja još pišen, a on je iša tražit misto za armižat se…

 

03-08-2009

Šta bi dali za jedno malo veslo, za po vesla. Ili npr. peraje. Sidiš na krmi, mašeš nogicama i ”cat”  bez problema izlazi iz porta. Ali mi se nismo ozbiljno pripremili za bonačinu koja nema namjeru prestat. Gledamo malo modrije maće po moru jer tamo ima malo bave i gledamo ih se uvatit. Radimo rukicama ka da smo na štramcu od gume. Povremeno se puštamo samo na kurenat pa neka nas nosi. Ako negdi uvik ima vitra to je onda ispod Vidove gore. I tako, posli tri dana počeli smo ozbiljnije jurišat. I na kraju izglisirali sa jedno 13 brzine na žalo isprid Bolske Vinarije. Iako je brzina uplova velika, prije viravanja, zarolamo flokić, prove okrenemo u vitar i katamaran stane u mistu ka ukopan(puno brže nego jednotrupac).Inače je karakteristika da kod viravanja tiba šta veća briva, po mogućnosti izbjeć val, okrenit se u vitar ne naglin pokreton timuna da ne učine šiju. Triba zadržat rasored težine, škotu floka ostavit u štoper kako bi se prove šta lakše okrenile u vitar. Kod nedovoljne brzine virade, a naročito onda kad  nas vali neodgovornih gliseraša bubnu po provama, ne uspijemo virat iz prve. Kad nismo na moru, jidro u svakoj prilici ostavljamo na gindacu ali pustimo škote. Gledamo reakcije judi, komentare na karikaturu, a puno njih slikaje aparatima i mobitelima. U Bolu smo popodne i večer proveli sa Pukoton. Bili na predpremijeri njegove nove izložbe u galeriji Bager na čijen će se otvorenju služit srpski pasulj sa hrvatskim grahom i kranjskom kobasicom.
Kod oćemo poć ća sa žala najprije spustimo peraje timuna i iz mora, rukama postavimo ”cat” u najbolji položaj za isplovljenje jer ako nema dosta vitra teško je manovrat u malome prostoru i još između brodi. Jedva smo uspili izać a onda se dogodila najgora situacija za svaku jedrilicu a to je kad se klati i kad joj plovke nabija mareta od krepanoga juga. Dodatnu nelogadu i šušur nan stvara i okrićanje jarbola koje pomaže težina sigurnosnoga plovka na vrju. Poželili smo da ga uopće nema jer nan se do sada uopće nije učinilo da je potriban obziron da jedrenje na granici prevrtanja traži puno više vitra i vala. Otkrivamo i važnost rasporeda težine posade kod slaboga vitra te hidrodinamički otpor plovaka i tako se upoznajemo sa plovnin karakteristikama. Jedno pet šest vitra nas je poslužilo do uvale Blaca šta nan je omogućilo vježbanje pojalabande na slabome vitru i kontrolu sila na jedru kod eventualnoga jačega vitra u budućnosti. A onda je i tome doša kraj. Fermali smo u Farsku, tili pronać ladovinu, ali nije je bilo a na žalu stoji zabrana nudizma i kampiranja. Pa smo zaspali ispod katamarana.  Na ovin tempreaturama sunčanice su moguće radi tri refleksije. Prva je od sunca, druga od morske površine a treća od refleksije  biloga jidra koje je napravljeno da odbija uv-zrake koje njega oštećuju. Manji nan je  napor fizički rad na jedrilici nego šta je trpit ove uvjete. Plutali smo daje i konačno zaključili  da nan je puno pametnije zazvat neki brod da nas potegne. Prst gori i ustopirali smo” More&More”  Ocaenis clipper 411 kojega je vozija Jerko Mišura. Uostalon tako čekanje vitra i vibracije koje proizvodi jarbol i jedro bez pogona, udar mora u plovke i bibanja, proizvodi štetu koja će nan se malo kasnije i dogodit. Posli samo dvi milje potezanja  odrišli su nas. Umisto da se idemo spremit za noć  nismo mogli odolit jugu i glisirali smo sve do Punte Ražnja di su nan prijateji. Na friškome jugu pratili  smo ponašanje plovaka i njihovo uvijanje na većemu valu. Očekujemo uvjete za provat trapez. Cat je strašno uzbudljiv ali traži finu ruku u manovri. Vezali smo se na bovu isprid kuće i onda se u sumrak čulo malo jače buć. Zvuk pada aluminjskog jarbola. Alen je dopliva do ”cat”-a i provjerija da nije šta puklo. Ništa, samo je jarbol iskočija iz kugle pete jarbola. Osigurali smo ga priko plovaka za noć i srića da nismo morali dizat šator jer smo spavali kod umjetnika Ivanke i Matka Mijića. Sutra će iz baze u Starigradu doletit Kolja koji će sve riješit ….

 

04-08-2009

I stvarno, Kolja je jarbol sredija, Alen se obuka u neopren i počea stavljat stvari na ”cat”-a, šator, vriću, robu, tehniku i ostalo. Mene ujedanput zabolija mišić desne noge pa se nisan tila forsirat. Legla san i digla nogu na visoko. Ostavija me ispod bora i partija  sam. Po Splitskin vratima, šiba mi je isprid nosa. Parilo je da će bit sve u redu. Privarija me popodnevni pižolot i zaspala san. Čujen di jedan brod trubi i nisan želila virovat da se to  odnosi na naš ”cat.” Ujedanput vidin ga, na drugu stranu, blizu Šolte. Kraj njega brod lučke kapetanije ”Pojišan” i još jedan mali brodić. Jidra mu tresu, ginga se bez veze, a onda je krenija. Tražin kanočal. Šta je ovo sad? Nije sam!  Prošla je ura vrimena a on je već ukrca, pari mi se žensku. Je, bogami, žensko je. Iz kuće, naš prijatej umjetnik Matko Mijić odma je donija aparat sa teleobjektivon. Slikava je i povećava face na katamaranu. Jedanput mu se učini da je žensko, a onda opet muško. Jer daleko je.
-Ma di će bit ženska, šta ti je, kad je to moga dogovorit?
-Neš ti problema, ako se zavrtija oko koje jahte, pa ga je ženska zamolila da učine đir š njin, eto ti vraga..
-Ne može bit, muško je, vidi kako je razvijen i pari ka da zna jidrit…
Uglavnon  od zidića sa kojega smo ćirili napravili smo pravi observatorij. Na kraju je dojedrija do bove.
A šta je ustvari bilo? Alena je izvrnilo blizu lanterne na Puntu Ražnja. Izaša je  na jedno 18 vitra. Odma mu je bilo jasno da fali balasta, ali moga je kontrolirat ‘cat” i viravat. Na momente bi naglo ubrza i onda je triba stalno radit sa klizačen škote. U isto vrime  bilo mu je teško izbacit svoju težinu priko trupa i zakačit noge u brage radi jakih  refuladi. Guštajući u brzini, u jednom momentu šotovento mu je zakopalo proveni plovak i krma se počela dizat u ariju. Iznenadilo ga je, ali je pada dovoljno sporo tako da je moga birat di će past.  Odma je počelo zanošenje niz vitar. Isti sekund otkačija je  bucel škote i zamota flok sa jednim poluvojem. Konopom predviđenim za to popea se na gornji plovak, ugazija malo put prove kako bi se ”cat” okrenija u vitar i pokuša vuć svon snagon.  Nije uspija povuć plovak od mora, a prilično brzo ga je nosilo na sredinu plovnog puta Splitskih vrata. Pokušava je ispravit ”cat” ali nije išlo. Onda se sitija podvezat duži konop bliže vrju jarbola i diga ga do izvrnutoga plovka. Bilo je malo boje ali opet je falilo težine. U to približila su mu se dva tipa u kaiću od kojih je jedan bija slovenski jedriličar Petar Župančić (ima doma klasu 470) Bacija se u more i zajedničkin snagama odma su  ispravili ”cat” dok su pazili da ih plovak ne opali po glavi ( triba ostat ispod između plovaka). Kako su već prošli sredinu kanala vitar je bija dosta jak pa in se ”cat” odma opet izvrnija. Drugi put su ga okrenili točno u vitar i uspili iz prve. Kad su sili gori, pozdravili su brod lučke kapetanije ”Pojišan” koji in je tija bacit konop i potegnit ih do mista koje je malo bonacije. Nikakvih posljedica ni oštećenja nije bilo, sve je bilo dobro vezano i ništa izgubljeno. Stradale su samo malo gole ruke od potizanja. Slovencu je proradija adrenalin pa su nastavili skupa šibat. Bija je to krasan prizor, prava idilična slika slovensko-hrvatskih prijateljskih odnosa. Koje nisu stvorile države nego more.

Leave a Reply

Copyright © 2017 Ultra Sailing Novosti – vodič za jedrenje u Hrvatskoj. All Rights Reserved Ultra Sailing. Designed by Dencro d.o.o.